Vlažno i prohladno jutro. Jutra su najinspirativnija za
pisanje. I noći, uostalom. Sve je u drugačijem ritmu, nego kad dan pulsira.
Ujutro, uz šolju kafe, ili noću uz čašu vina, sve poprima drugačije obrise. Emocije su
tananije, svilenije, a slova samo klize niz prste. U tišini čovek lakše kanališe svoje misli. Volim da sedim sama i osluškujem tisinu. Upijam njen mir. Savršen zen.
Posmatram dvorište kroz blago podignutu roletnu. Kiša je padala lagano, celu noć. Saprala brojne užurbane korake sa stepeništa. Obirisi travnjaka, tamno zelenih biljčica koje se oporavljaju od nedavnog snega. A sneg nas je poslužio za praznike. Ne sećam se da sam mu se u skorije vreme toliko obradovala kao proteklih dana.
Praznici su bili taman onakvi kakve volim. Lepi, svečani, spontani, mirni.
Ljubav. Veselje. Radost. I koliko priča, osmeha, uspomena, nežnosti, topline,
poljubaca, zagrljaja, muzike i iskrenosti može da stane u običnu reč kakva je -
sreća. I kad kroz sitnice po ko zna koji put shvatim koliko je život lep.
Život je lep kad dočekam novogodišnje veče sa blagom dozom umora, od celodnevnog spremanja, ali sa osećajem radosti, jer znam da će uskoro stići gosti, sa kojima ćemo uz klopicu i piće, uživati u raspevanoj i razdraganoj noći. Kad napravim švedski sto, sa božanstvenim bordo stonjakom, koji uz zeleni zid daje savršenu kombinaciju prazničnih boja. Kad pristižu gosti i donose đakonije koje su i sami spremili kod kuće. Kad dobijem punu kesu šarenih balona najrazličitijih oblika i boja i prskalica, i stan postane još veseliji. Kad sa detinjom radošću palim lampice i uživam u titranju istih. Kad se svi prijatelji oduševljavaju Božićnim stonjacima koje mi je poklonila mama, a koji se taaako dobro upotpunjuju ljupkim dekoracijama sa šišarkama, orasčićima, i mirišljavim svećama. Kad u ponoć dobijem najlepši i najnežniji poljubac na svetu, i gomilu dragih zagrljaja. Kad mi najbolji drug tik posle ponoći , kao i uvek prvi (ako nismo zajedno za doček) pošalje sms sa lepim željama. Kad pijemo prvu jutarnju kafu u Novoj godini. I kad me pozovu roditelji, da sumiramo utiske sa dočeka. Kad zaređamo nekoliko noći na reprizama, i reprizama repriza, na sjajnim svirkama. Kad mi jedna od najboljih prijateljica dođe u prazničnu posetu, pa je dočekamo nasmejanu i srećnu na peronu.
Posmatram dvorište kroz blago podignutu roletnu. Kiša je padala lagano, celu noć. Saprala brojne užurbane korake sa stepeništa. Obirisi travnjaka, tamno zelenih biljčica koje se oporavljaju od nedavnog snega. A sneg nas je poslužio za praznike. Ne sećam se da sam mu se u skorije vreme toliko obradovala kao proteklih dana.
 |
| Mi na obali Dunava |
Život je lep kad dočekam novogodišnje veče sa blagom dozom umora, od celodnevnog spremanja, ali sa osećajem radosti, jer znam da će uskoro stići gosti, sa kojima ćemo uz klopicu i piće, uživati u raspevanoj i razdraganoj noći. Kad napravim švedski sto, sa božanstvenim bordo stonjakom, koji uz zeleni zid daje savršenu kombinaciju prazničnih boja. Kad pristižu gosti i donose đakonije koje su i sami spremili kod kuće. Kad dobijem punu kesu šarenih balona najrazličitijih oblika i boja i prskalica, i stan postane još veseliji. Kad sa detinjom radošću palim lampice i uživam u titranju istih. Kad se svi prijatelji oduševljavaju Božićnim stonjacima koje mi je poklonila mama, a koji se taaako dobro upotpunjuju ljupkim dekoracijama sa šišarkama, orasčićima, i mirišljavim svećama. Kad u ponoć dobijem najlepši i najnežniji poljubac na svetu, i gomilu dragih zagrljaja. Kad mi najbolji drug tik posle ponoći , kao i uvek prvi (ako nismo zajedno za doček) pošalje sms sa lepim željama. Kad pijemo prvu jutarnju kafu u Novoj godini. I kad me pozovu roditelji, da sumiramo utiske sa dočeka. Kad zaređamo nekoliko noći na reprizama, i reprizama repriza, na sjajnim svirkama. Kad mi jedna od najboljih prijateljica dođe u prazničnu posetu, pa je dočekamo nasmejanu i srećnu na peronu.
Kad posetim svoj rodni Novi Sad, sa dečkom. Obiđemo porodicu, i uz fine zalogaje, i čašicu razgovora evocirmo uspomene na pređašnje godine, događaje i radosti. Jer, praznici su, nema mesta ružnim i teškim rečima. Kad mi sestra napravi punu vrećicu papirnih pahuljica i dekoracija koje je sama pravila, pa narednog dana dekorišem zidove i prozor. Kad mama spakuje svoju maestralnu sarmu, jer zna koliko je volimo moj dečko i ja. Kad prošetamo okićenim i veselim gradom, obiđemo sve preslatke tezgice na „Vinskoj ulici“, tradicionalnoj prazničnoj manifestaciji. Pa probamo najlepša fruškogorska vina. Kad veče u Novom Sadu provedemo sa sjajnim prijateljima. Kad mi najbolji drug pokloni cd svog benda. I kaže: "Moram još jednom da te zagrlim, baš si mi nedostajala." Kad mi njegova cura kaže da je odložila put u svoj rodni grad, zbog našeg dolaska u Novi Sad. Pa se raznežim. Kad celo veče provedemo u euforičnoj priči i neprestanom smehu.
Kad svako veče imamo goste, i u konstantnom smo prazničnom raspoloženju. Kad upoznamo devojku našeg druga, koja je došla u Srbiju iz Brazila. Pa joj pričamo o našoj kulturi i običajima. Pa se odusevi našom projom, pršutom, turšijom, sarmom moje mame za koju kaže da su je kuvali sami bogovi. Pa se zaljubi u sitnicu iz naše svakodnevice kao što su džezve, jer oni ih nemaju. Onda se svi zajedno spustimo do čarde na Dunavu. I sedeći za drvenim stolom sa ljupkim kariranim stonjakom, slušamo pucketanje vatre, pijemo čaj od divlje trešnje i posmatramo sneg koji pada po zaleđenom Dunavu. Kad osetimo beskrajno pozitivnu energiju i toplinu nekoga ko je živeo na sasvim drugom kraju zemljine lopte.
Kad provedemo Badnje veče sa prijateljima, uz kuvano vino, kolačiće i suvo voće. U ponoć odemo do crkve, ispred koje gori vatra.
To su sva naša lazy posle podneva kad slušamo nešto virtuozno kao što je Miles Davis, i osetimo duh davnih pedesetih, strast i ljubav kroz njegovu muziku. Kad ležimo ušuškani pod ćebetom. Ili čitamo knjige. Kad hrsamo keksiće uz čaj. Pa se sobom širi miris cimeta i vanile. Radost svakog pogleda na jelkicu koja se šepuri u uglu sobe. Kad uživam u listanju nekih prelepih blogova koje pratim. Kad shvatimo da smo napunili baterije za povratak poslovima i svakodnevici. I kad osmislimo sebi zadatak za godinu koja je počela- obojiti je najveselijim bojama.
Do narednog čitanja.
Peace and love, ppls!
