Ja sam dete Dunava.
I mekanih mirisnih pupoljaka.
Blagih prolećnih kiša.
I tople, mlade trave.
Ja sam dete prolećnih svitanja.
I vedrih belih oblaka.
Ja sam dete razdraganih ptica.
I nežnih duga.
Ja sam dete ravnice.
Ogrnuta prolećnim bojama.
Obučena u miris zumbula i đurđevaka.
Ja sam dete bistih potoka.
I olistalih lipa.
Ja sam dete nepreglednih drvoreda Fruške gore.
Ja sam dete osmeha i muzika.
Ja sam dete mirišljavih šuma.
Procvetalih jasika.
Vijugavih stazica. Drveća obraslog mahovinom.
Bubamara, leptira i vrabaca.
Ja sam dete iznenadnih toplih pljuskova. I umivenih zelenih grana, nakon njih.
Ja sam dete pesama, snažnih zagrljaja.
Laganih talasa na reci.
Ja grlim svako stablo koje volim.
I milujem napupele grane.
Upijam u sebe boje jutara.
Dunav i vrbake pokraj njega.
Udišem zelena polja.
Ja sam dete novosadskih poslepodneva.
Sunčanih, umivenih, mirnih.
Ja sam dete purpurnih sutona.
Ošamućujućih prolećnih vetrića.
Ja sam dete ljubavi.
I dete mira.
Ja sam dete planete Majke Zemlje.
Ja sam srećno dete.
Peace and love, ppls.
Liw.
