Dobri
dani su umotani u mirise procvetalih jorgovana u mestašcima na obali Dunava.
Dobri dani počinju kafom u dvorištu, ispod starog ringlova.
Dok latice neumorno opadaju i završe u šolji.
Dobri dani imaju miris kolača sa višnjama.
Donose osmehe koje želim da uhvatim.
Dobri dani kad u komšiluku naiđem na bele samonikle ljubičice. Pa se zaljubim.
To su reči koje čekaju u prstima.
Želeći da rasparaju kožu.
Dobri dani su sve one knjige pred kojima drhtim.
Jer nikada se ne zaljubljujem u knjige, kao u proleće.
Kišice koje mi miluju kožu.
Dobri dani, nežni kao đurđevci koji se stidljivo kriju u bašticama.
Dobri dani imaju mekoću tatinog zagrljaja.
I nežnost maminog glasa.
Dobri dani su svi oni dok sedim i pišem u dvorištu.
A na napupelim granama jasmina galame vrapci.
Dobri dani su isprepletane reči pune ljubavi i nežnosti.
Dobri dani tako lako zaljubljuju u sebe.
Dobri dani imaju miris aprilskih povetaraca.
Tišinu jutara na reci.
Smeh sa prijateljima i radost zajedničkog ručka u prirodi.
Dobri dani su svi oni kad sunce miluje kroz olistale grane.
Grane koje toliko volim da slikam.
Vreva ljudi na keju, dok pijem kafu sa prijateljicom.
Dobri dani su napupeli, rascvetali, mirišljavi april.
Omamljujući, zavodljivi april.
Prepun lepih i važnih dana.
Život sam po sebi ponekad ne vredi ni lulu duvana, kažu stari.
Ali ja znam da ima dobrih dana koji vrede više od života samog.
Onih posebnih, aprilskih.
Dobri dani su sumračci kada se mladi mesec uobraženo šepuri na nebu. Sjajniji nego ikada.
Vidim ga tamo iznad bašte, upletenog u grane oraha.
Ćuti i motri, magnup stari.
I čaša crnog vina u lagani suton.
Dobri dani mirišu na sreću.
Onu bez konkretnog povoda.
Najdragoceniju.
I pomalo na rosu iz trave.
Dobri dani su sve one misli i odluke koje donesemo.
I rešenja koja su nam uvek blizu, ako razmišljamo izvan kutije.
Ako zaboravimo na šablone i kalupe.
Jer u proleće se najlepše misli.
Zaljubljuje.
I diše.
Peace and love, ppls.
Liw.
Dobri dani počinju kafom u dvorištu, ispod starog ringlova.
Dok latice neumorno opadaju i završe u šolji.
Dobri dani imaju miris kolača sa višnjama.
Donose osmehe koje želim da uhvatim.
Dobri dani kad u komšiluku naiđem na bele samonikle ljubičice. Pa se zaljubim.
To su reči koje čekaju u prstima.
Želeći da rasparaju kožu.
Dobri dani su sve one knjige pred kojima drhtim.
Jer nikada se ne zaljubljujem u knjige, kao u proleće.
Kišice koje mi miluju kožu.
Dobri dani, nežni kao đurđevci koji se stidljivo kriju u bašticama.
Dobri dani imaju mekoću tatinog zagrljaja.
I nežnost maminog glasa.
Dobri dani su svi oni dok sedim i pišem u dvorištu.
A na napupelim granama jasmina galame vrapci.
Dobri dani su isprepletane reči pune ljubavi i nežnosti.
Dobri dani tako lako zaljubljuju u sebe.
Dobri dani imaju miris aprilskih povetaraca.
Tišinu jutara na reci.
Smeh sa prijateljima i radost zajedničkog ručka u prirodi.
Dobri dani su svi oni kad sunce miluje kroz olistale grane.
Grane koje toliko volim da slikam.
Vreva ljudi na keju, dok pijem kafu sa prijateljicom.
Dobri dani su napupeli, rascvetali, mirišljavi april.
Omamljujući, zavodljivi april.
Prepun lepih i važnih dana.
Život sam po sebi ponekad ne vredi ni lulu duvana, kažu stari.
Ali ja znam da ima dobrih dana koji vrede više od života samog.
Onih posebnih, aprilskih.
Dobri dani su sumračci kada se mladi mesec uobraženo šepuri na nebu. Sjajniji nego ikada.
Vidim ga tamo iznad bašte, upletenog u grane oraha.
Ćuti i motri, magnup stari.
I čaša crnog vina u lagani suton.
Dobri dani mirišu na sreću.
Onu bez konkretnog povoda.
Najdragoceniju.
I pomalo na rosu iz trave.
Dobri dani su sve one misli i odluke koje donesemo.
I rešenja koja su nam uvek blizu, ako razmišljamo izvan kutije.
Ako zaboravimo na šablone i kalupe.
Jer u proleće se najlepše misli.
Zaljubljuje.
I diše.
Peace and love, ppls.
Liw.
