Ovog
proleća jutra su u lepšim bojama, nego ikada.
Ovog proleća lipe omamljuju snažnije.
I još zeleni dudovi su raskošniji.
Ovog proleća Novi Sad je veseliji nego pre.
I dobre noći u Dunavskom parku nakon kiša mirišu lepše.
I stare lepe novosadske lepotice: Gradska kuća, Vladičanski dvor, Katerdala, Tanurdžića palata, SNP... nekako sijaju pod blagim suncem.
Ovog proleća se smejemo.
Ljubimo.
Volimo.
Ovo proleće liči na veliku gomilu šarenih balona spremnih da polete u oblake.
Ovo proleće mami, mazi, miluje.
Ovog proleća Fruška gora je mirisnija i umiljatija nego ikada.
A mirišu zova, kesten i bagrem.
Cvetaju. A cvat u svom punom sjaju.
Ovog proleća se šetamo pokraj Dunava.
Okićenog šarenim čamcima i belim brodićima.
Slušamo muziku u kolima dok putujemo.
Nestrpljivo prebirajući po cd-ovima, i „svađamo se“ koji da odaberemo.
Jedemo čokoladne kolače.
Pijemo hladnu limunadu sa listićima nane.
Pijemo kafu sa prijateljima pokraj reke.
Ovog proleća radujemo se novim knjigama.
Kako se to samo u proleće raduje.
Ovo proleća pišem zanesena mirisom ruža iz velike vaze, koja se širi po celoj sobi.
Hranim mačiće i kučiće, gde god da ih sretnem.
Ovog proleća grlim prijatelje snažnije nego ikad.
I urezujem duboko pod kožu nežnost njihovih grudi, toplinu, miris kože.
Čuvam i volim.
Ovog proleća putujemo. Gde god.
Ovog proleća u centru Novog Sada tako neodoljivo mirišu kokice i kuvan kukuruz.
I štrudle sa makom, i kretoš na ljupkim tezgicama.
I dečica veselo trčkaju noseći u rukama ogromne ušećerene vune.
Pijace mirišu na salate, rotkvice, mladi luk i sir.
Šareni se cela Zmaj Jovina ulica.
Ovog proleća pričamo sa prijateljima više nego ikada.
Blagosloveni spoznajom kako godine prijatelje vremenom preobraze maltene u porodicu.
Radujemo se svakom jutru i mirisu sveže kafe.
Ovog proleća upoznajemo nove ljude.
Delimo osmehe.
Ovog proleća želim što više poljubaca.
Paperjastih oblaka.
Nežnih nota.
I pokoju čašu dobrog domaćeg vina, iz blagorodnih vojvođanskih vinograda.
Ovog proleća milujem svoje biljčice: nanu, bosiljak, matičnjak, kantarion, koje tako lepo bujaju od neumornih kiša.
I volim akverele koje od proleća naprave kiše.
Volim i mirise maminih kolača sa limunom u proleće.
I volim neku lepu džez pesmu u prolazu.
I vest da će u novosadskom gradskom prevozu uskoro početi da se pušta klasična muzika.
I čaj od hibiskusa, u dvorištu uz knjigu.
Ovog proleća volim naizgled besciljne šetnje.
Kao u dobra proleća, tokom studentskih dana: suknje, baletanke, lagane majičice, torbe prepune svega i svačega, pa u šetnju sa drugaricama. Te i takve šetnje bivale su najinspiratnvnije i najzabavnije, dok je grad vrveo od šarenila i žamora, a sladoled „na kuglu“ od vanile, šumskog voća i želene jabuke tako osvežavao u Dunavskoj ulici.
Ovo proleće miriše na nešto lepo.
Na nešto novo.
Na nešto veselo.
Ovog proleća udišemo sunce.
Udišemo nebo nad Dunavom.
I slatki miris lipe.
Kao u stara, dobra proleća.
Peace & love, ppls.
Liw.
Ovog proleća lipe omamljuju snažnije.
I još zeleni dudovi su raskošniji.
Ovog proleća Novi Sad je veseliji nego pre.
I dobre noći u Dunavskom parku nakon kiša mirišu lepše.
I stare lepe novosadske lepotice: Gradska kuća, Vladičanski dvor, Katerdala, Tanurdžića palata, SNP... nekako sijaju pod blagim suncem.
Ovog proleća se smejemo.
Ljubimo.
Volimo.
Ovo proleće liči na veliku gomilu šarenih balona spremnih da polete u oblake.
Ovo proleće mami, mazi, miluje.
Ovog proleća Fruška gora je mirisnija i umiljatija nego ikada.
A mirišu zova, kesten i bagrem.
Cvetaju. A cvat u svom punom sjaju.
Ovog proleća se šetamo pokraj Dunava.
Okićenog šarenim čamcima i belim brodićima.
Slušamo muziku u kolima dok putujemo.
Nestrpljivo prebirajući po cd-ovima, i „svađamo se“ koji da odaberemo.
Jedemo čokoladne kolače.
Pijemo hladnu limunadu sa listićima nane.
Pijemo kafu sa prijateljima pokraj reke.
Ovog proleća radujemo se novim knjigama.
Kako se to samo u proleće raduje.
Ovo proleća pišem zanesena mirisom ruža iz velike vaze, koja se širi po celoj sobi.
Hranim mačiće i kučiće, gde god da ih sretnem.
Ovog proleća grlim prijatelje snažnije nego ikad.
I urezujem duboko pod kožu nežnost njihovih grudi, toplinu, miris kože.
Čuvam i volim.
Ovog proleća putujemo. Gde god.
Ovog proleća u centru Novog Sada tako neodoljivo mirišu kokice i kuvan kukuruz.
I štrudle sa makom, i kretoš na ljupkim tezgicama.
I dečica veselo trčkaju noseći u rukama ogromne ušećerene vune.
Pijace mirišu na salate, rotkvice, mladi luk i sir.
Šareni se cela Zmaj Jovina ulica.
Ovog proleća pričamo sa prijateljima više nego ikada.
Blagosloveni spoznajom kako godine prijatelje vremenom preobraze maltene u porodicu.
Radujemo se svakom jutru i mirisu sveže kafe.
Ovog proleća upoznajemo nove ljude.
Delimo osmehe.
Ovog proleća želim što više poljubaca.
Paperjastih oblaka.
Nežnih nota.
I pokoju čašu dobrog domaćeg vina, iz blagorodnih vojvođanskih vinograda.
Ovog proleća milujem svoje biljčice: nanu, bosiljak, matičnjak, kantarion, koje tako lepo bujaju od neumornih kiša.
I volim akverele koje od proleća naprave kiše.
Volim i mirise maminih kolača sa limunom u proleće.
I volim neku lepu džez pesmu u prolazu.
I vest da će u novosadskom gradskom prevozu uskoro početi da se pušta klasična muzika.
I čaj od hibiskusa, u dvorištu uz knjigu.
Ovog proleća volim naizgled besciljne šetnje.
Kao u dobra proleća, tokom studentskih dana: suknje, baletanke, lagane majičice, torbe prepune svega i svačega, pa u šetnju sa drugaricama. Te i takve šetnje bivale su najinspiratnvnije i najzabavnije, dok je grad vrveo od šarenila i žamora, a sladoled „na kuglu“ od vanile, šumskog voća i želene jabuke tako osvežavao u Dunavskoj ulici.
Ovo proleće miriše na nešto lepo.
Na nešto novo.
Na nešto veselo.
Ovog proleća udišemo sunce.
Udišemo nebo nad Dunavom.
I slatki miris lipe.
Kao u stara, dobra proleća.
Peace & love, ppls.
Liw.
