Njeno veličanstvo – jesen. Božanstveno godišnje doba. Najinspiratvnije svakako. Rapsodija boja, mirisa, ukusa. Lepota za sva čula. Opalo sasušeno lišće posvuda. Ogolele grane. Miris pečene paprike koji se širi po komšiluku. Pravljenje ajvara, pindžura i ostalih „povrćnih delikatesa“. Ljudi kupuju džakove povrća za turšiju. Budeve se još šepure na kasnom jesenjem suncu po baštama.
Nikada nisam razumela ljude koji kažu da ne vole jesen. Ja tek tada počinjem da se radujem punim plućima. Ništa strašno kako se mnogima čini. Ušuškam se u svoj kardigan, omiljenu ljubičastu ešarpu, obujem čizmice, po potrebi gumenjake, kišobran pri ruci i šetnja sa dečkom. Ili prijateljima. Ko god je spreman za švrćkanje.
Nekako, šetnje po Novom Sadu oduvek volim najviše. Najčešće završe na tvrđavi. Obožavam sve te stepenice obrasle finom mahovinom. Ljupke fenjerčiće. Požutela trava i lišće pod nogama. Puca pogled na Dunav obavijen izmaglicom. Siv, tmuran, tih. Otmen u toj svojoj blagoj jesenjoj depresiji. Grad koji uvek pulsira. Miris sveže pečenog kestenja. Mmmmm... Najbolje kokice u gradu, baš one na ulasku u Dunavski park... Vesele tezgice u centru. Mesto gde mi cure uvek možemo pronaći neki novi „veruj-baš-takav-mi-treba“ komadić nakita, lepu šoljicu, kapicu ili nešto tome slično. I ulični svirači. Svi oni neodoljivo simpatični starčići koji se smeste preko puta pozorišta pa raspale po roku i džezu. U Katoličkoj Porti uveče uvek bude prilično živo. Mlađu rok i metal ekipu, koja se tamo druži, ne napušta entuzijazam, ni kad vreme osveži . Toliko smo kul večeri proveli tamo.
Posle takve šetnjice najlepše je svratiti na neki čajić ili kafu, da se ugrejete. Ja imam svoju bazu. Drugu kuću, kako volim da je zovem. Shamrock pub. Znate, kad krenete iz Porte u Mite Ružića. Kako sam objašnjavala: „Na uglu i toliko zelen, da ne možes omašiti“. Mesto u irskom stilu, božanstvene atmosfere i sjajnog osoblja. Ne sećam se da je izbor muzike ikad omanuo.
Sa svojoj najboljom drugaricom godinama unazad posećujem tradicionalnu manifestaciju "Novosadska jesen". Tad Spens procveta, zamiriše i bude veseliji nego inače. Mnoštvo izlagača spremno da vam ponudi najlepše sadnice, cveće, razne predmete za kuću ručne radinosti, od drvenarije do grnčarije. Trikotaža, ručno pravljen nakit. Sve vrvi od boja i lepote. Domaći sapunčići, bez hemijskih dodataka, spravljeni od najmirisnijh, pažljivo biranih biljčica. Pčelari izlažu najfinije vrste svojih proizvoda. Neretko poklone bombonice od propolisa, uz ljubazan smešak i komentar: "Da probaš, zdravo je."Dodamo li tome i vinare, proizvođače sireva, ponuda je kompletirana. Božanstveno.
Ako su pak dani too lazy, ušuškanost ispod toplog ćebeta, uz neku knjigu, može biti prava stvar. Meša Selimović je moj izbor za ovu jesen, svakako. Ili neki lep kapućino sa prijateljima, uz pričicu i finu muziku. I baš je bila jesen kad sam otkrila i zaljubila se u Chris Rea-u. Znate onaj njegov omaž bluzu. Moj dečko i ja smo u svoje svakodnevne rituale uvrstili ispijanje čaja od đumbira. Najbolji za imunitet.
Meni će ovu jesen obeležiti i nova avantura zvana blog.
Unapred se radujem!
Ne dozvolite da vam „ružno“ vreme bude izgovor za neaktivnost i loše raspoloženje. Sreća je u sitnicama, i lepota zavisi od toga ko je i kako posmatra.
Do sledećeg čitanja.
Peace and love, ppls. <3
Liw.
