A sve je kao da si i dalje tu.
Živim Tvoju senu u beskraju noći. Udahnem Te u čemeru jada. Tihim koracima da niko ne zna, vraćam se u davne, mirisne dane. Zapalim Ti sveću. Prazno, pustinj, bol.
Još ponekad iznedrim neki tračak nade. Veru da će svanuti sunčana jutra. Dok hrle misli i virovi nose. Pamtim svilene reči, dodirnem setom Tvoju meku kožu. Odlelujam tiho u neka jutra nežna.
Još si u svakom mom pokretu. Dodirnem te u dubini srca. Tek da oživim te sunčane dane. Još ti osmeh pod kožom čuvam. Lelujam ka svitanjima pustim. Sahranjujem žal u beskraju noći... Olovo i nemoć... Otvaram prozore svoje duše... Teram tminu lepljivu i tešku. Prizivam sunce, pružam mu ruke. Da se upletem u zrake i večnost. Proleće pusto, žuč, i muk...
Smejem se, dišem, živim, pričam... U svakom Te slovu oživljavam. I sve je kao da si i dalje tu. Tvoja sena zauvek će me pratiti. Ne opirem se, tako je lepo..
Bolje nije moglo...
Voli Te Tvoja L. ❤️
