Praznici u Novom
Sadu imaju posebne mirise i boje. Neplanski sam se obrela u svom gradu, pred sam doček Nove godine.
Zapravo... ono što se nama čini neplanski, karma je predhodno dobro osmislila i
uredila, zar ne? :D
Jutro je bilo sjajno, a boje svilenkaste. U prolazu posmatram Dunav. Miluje se sa zimskim suncem. Cakli se. Okićen svojim mostovima, tih i gospodstven. Žeželjev, Varadinska duga, tamo negde u daljini i Most slobode. Mnogo je reka, ali Dunav je Dunav.
Idem uličicama koje vode ka centru. Inače, volim taj rani jutarnji mir ulica u srcu grada. Pozorišni trg, Trg Slodobe sa Miletićevim spomenikom, ulica Modene, Zmaj Jovina, Dunavska, okružene starim velelepnim građevinama, svedocima burne prošlosti grada, biserima istorije bogatih priča, u rano jutro budu spokojne i ušuškane od gradske vreve. Međutim, tokom praznika, te ulice od ranog jutra dobijaju posebno ruho. Gomile drvenih tezgica, fuzija šarenila i mirisa. U gradu se održavao praznični Winter fest. Sve je vrvilo od lepote, pozitivne enrgije i smeha. Slavio se život. Slavila se radost. Slavila se tradicija naše Vojvodine.
Centar miriše na kuvano vino i domaće kolače. Prepliće se sa mirisom pečenih kokica i kuvanog kukuruza. Proizvođači meda i domaće rakije na pažljivo uređenim tezgicama. Žene sa ručno pletenim stvarima, sva ta čarobna trikotaža. Kape, šalovi, rukavice, džemperi, pončoi... Ručno pravljen nakit, šolje sa vojvođanskim detaljima, predmeti za kuću, drvenarija. Najfinija kuvana fruškogorska vina i domaće štrudle. Uzimam onu sa makom, kao mali poklon dečku. Trubači koji su neumorno od jutra, sa sve trilerima, izvodili Jingle bells, razdragana dečica, gomila prolaznika. :D Nakinđureni pasaži, ulični prodavci knjiga, šarenilo helijumskih balona na svakom koraku.
Zaista poseban period godine u gradu. Dan kao stvoren za kafenisanje i šetnju sa dragim prijateljem. Pabovi u prazničnom raspoloženju. Miris jake kafe iz bele šolje, muzika i razgovor. Život sam po sebi ne vredi ni lulu duvana, kažu stari, ali neki dani vrede više od svega.
U prvi sumračak pale se sve te lampice kojima je grad ukrašen. Dva predivna bela konja upregnuta u kočije. Pečeno kestenje, neprolazna ljubav. Nešto dalje Dunavski park u novom izdanju. Klizalište Ledena šuma, raj za gomilu nasmejanih, veselih klinaca.
Ljudi obučeni u kape, šalove, nasmejani probaju sireve i greju se kuvanim vinom. Sve miriše na radost i neku lepu i bolju enegriju. Toliko potrebnu da se odmori od svakodnevice i tenzije. Moji lepi Novosađani.
Mnogi su gradovi, ali Novi Sad je ipak Novi Sad.
Peace and love, ppls.Jutro je bilo sjajno, a boje svilenkaste. U prolazu posmatram Dunav. Miluje se sa zimskim suncem. Cakli se. Okićen svojim mostovima, tih i gospodstven. Žeželjev, Varadinska duga, tamo negde u daljini i Most slobode. Mnogo je reka, ali Dunav je Dunav.
Idem uličicama koje vode ka centru. Inače, volim taj rani jutarnji mir ulica u srcu grada. Pozorišni trg, Trg Slodobe sa Miletićevim spomenikom, ulica Modene, Zmaj Jovina, Dunavska, okružene starim velelepnim građevinama, svedocima burne prošlosti grada, biserima istorije bogatih priča, u rano jutro budu spokojne i ušuškane od gradske vreve. Međutim, tokom praznika, te ulice od ranog jutra dobijaju posebno ruho. Gomile drvenih tezgica, fuzija šarenila i mirisa. U gradu se održavao praznični Winter fest. Sve je vrvilo od lepote, pozitivne enrgije i smeha. Slavio se život. Slavila se radost. Slavila se tradicija naše Vojvodine.
Centar miriše na kuvano vino i domaće kolače. Prepliće se sa mirisom pečenih kokica i kuvanog kukuruza. Proizvođači meda i domaće rakije na pažljivo uređenim tezgicama. Žene sa ručno pletenim stvarima, sva ta čarobna trikotaža. Kape, šalovi, rukavice, džemperi, pončoi... Ručno pravljen nakit, šolje sa vojvođanskim detaljima, predmeti za kuću, drvenarija. Najfinija kuvana fruškogorska vina i domaće štrudle. Uzimam onu sa makom, kao mali poklon dečku. Trubači koji su neumorno od jutra, sa sve trilerima, izvodili Jingle bells, razdragana dečica, gomila prolaznika. :D Nakinđureni pasaži, ulični prodavci knjiga, šarenilo helijumskih balona na svakom koraku.
Zaista poseban period godine u gradu. Dan kao stvoren za kafenisanje i šetnju sa dragim prijateljem. Pabovi u prazničnom raspoloženju. Miris jake kafe iz bele šolje, muzika i razgovor. Život sam po sebi ne vredi ni lulu duvana, kažu stari, ali neki dani vrede više od svega.
U prvi sumračak pale se sve te lampice kojima je grad ukrašen. Dva predivna bela konja upregnuta u kočije. Pečeno kestenje, neprolazna ljubav. Nešto dalje Dunavski park u novom izdanju. Klizalište Ledena šuma, raj za gomilu nasmejanih, veselih klinaca.
Ljudi obučeni u kape, šalove, nasmejani probaju sireve i greju se kuvanim vinom. Sve miriše na radost i neku lepu i bolju enegriju. Toliko potrebnu da se odmori od svakodnevice i tenzije. Moji lepi Novosađani.
Mnogi su gradovi, ali Novi Sad je ipak Novi Sad.
Happy New Year.
Liw.
- Fotografije u ovom blog postu preuzete su sa predivne Facebook stranice Petrovaradinska Tvrđava & Novi Sad. Hvala ljubaznim administratorima! :D
