Jutro u čarobnim bojama i šolja tople kafe.
Miholjsko leto u svom punom sjaju.
Gušterisanje na blagom suncu.
Šetnje dok pod stopalima šušti opalo lišće.
Knjiga, kao neizostavni prijatelj.
Na stolu, u torbi, na putovanju.
"Jesmo sve poneli?"
"Čekaj, samo knjigu da uzmem."
Čaj od đumbira i malo meda- sunce u šolji.
Šetnja po Dunavu koji vodi ljubav sa jesenjim suncem.
Bordo karmin & siva senka-vamp & dark.
Mamin domaći sok od maline - čista ljubav.
Sreća i euforija kad odeš u Novi Sad i iznenadiš najboljeg druga pozivom na kafu.
I šolja penušavog nesa u živopisnom pasažu Zmaj Jovine.
Mnogo priče i smeha, dok stomak ne zaboli.
Druženje sa suncem, dok sve miše na sreću.
Lelujavi, mekani, jesenji sutoni.
Oh, kako sam zaljubljena u njih.
Radna akcija zvana pravljene zimnice.
I police pune šarenih teglica jer mi iz ravnice smo pravi gurmani.
Kane koje polako venu u baštama- to predivno cveće koje pozdravlja leto i najavljuje jesen.
Kolači sa breskvama i cimetom.
Pečeno kestenje i kokice iz Dunavske.
Svirke i đuskanje do kasno u noć.
I zvanje prijatelja samo da im pustiš refren: "Heeej. sviraju tvoju pesmu..."
Kokice i pivo- kad dođu dragi prijatelji i lepota jesenjih večeri provedenih u pričanju i druženju.
Mirisne sveće... cimet i narandža... vanila... čokolada... mmmmm...
Njegova topla ruka- uvek tu.
Narandžasti pončo - boje jeseni sjajno idu zu crnu garderobu koju najčešće nosim.
"Zašto uvek crno?"- pitaju me ponekad ljudi.
Nosim crno, ali imam najšarenije misli.
Kao jing-jang.
Obojite život.
Peace & love, ppls.
Liw.
