Nikada nisam bila
dostojna tolike jubavi.
Iako si najdraža, i uz Tebe ide svako "najlepše"...
Najnežniji anđelu mog detinjstva.
Najmiliji zagrljaju i osmehu.
Toplo sunce mojih jutara.
Najmirisniji cvetu najšarenijeg vrta.
Sušta ljubavi, i najodaniji prijatelju.
Topli zagrljaju i mekani poljupcu.
Svaki moj uzdahu i treptaju.
Nežna bajko iz dečije tople postelje.
Čarobna, nedostižna...
Ostajem nema, jer ne umem da iskažem...
Mila, jedina, neprevaziđena.
Hrabri koraku, i svako uspravljanje.
Uteho, potporo i nado.
Pišem samo obične reči.
A reči nisu dovoljne.
Ja tobož umem da pišem.
A sve te igre rečima su nedostojne.
Sapatna, ohrabrujuća, otrežnjujuća.
Vita, čila, osnažujuća.
Čistija od dečije suze.
I toplija od svakog "hvala".
Prijatelju, za vremena duga.
Klanjam Ti se, a ne umem dovoljno ponizno.
A Ti to i ne tražiš.
Tebi se sve podrazumeva.
To si Ti. Za to dišeš.
Ti koja na kišni dan, tiho i ćutke naslikaš nasmejano sunce.
I pustiš ga u moje misli.
Oteraš oblake.
Razvredriš boje.
I sve procveta.
Najraspevanija ptičice, sa tek napupele grane.
Najljubopitljivije: "Kako si?"
I najohrabrujuće: "Biće sve dobro."
Vero u sutra.
I najlepši izlasku sunca.
Dostojna najčistijih reči.
A šta jedno piskaralo zna o rečima?
Šta ume, i kako najtačnije?
Kako da se ogoli, kad su reči tako nedostižne?
Tako slabe, tako daleke, tako nedovoljne...
Čuvam pod kožom Tvoje uzdahe.
Zabranjujem tuge i brige.
Nežno te mazim.
I blagodarim.
Reći ćeš da preterujem.
Pusti to...
Ja sam samo Tvoja budalica.
Nežna, procvetala, od ljubavi sazdana.
Kao nevešto dete crtam Tvoje reči.
Njihove boje, njihove note, njihove mirise.
I ne umem bolje, ni tananije.
Slavim svaki naš zagrljaj.
Blagodarim na svakoj Tvojoj radosti.
Nežna vilo mojih najsrećnijih dana.
Nežni vetriću u lagane večeri.
Oči najdraže, pričo najmilija.
Pesmo nad pesmama.
Čuvam svaku Tvoju reč.
I oslikavam u svakom jutru Tvoj osmeh.
Nacrtam tvoju toplinu.
Podsećam da si večna.
Jedina, topla, umilna.
Dar. Istina. Radost.
Sreća i život.
Moje nežno juče.
Iskreno danas.
I najradosnije sutra.
Najvrednije što imam.
Kroz vreme. Kroz večnost.
Oporsti što ne umem bolje sa rečima.
Najdraža. Najčistija. Najbitnija.
Majko.
♥
Tvoja Livia.
Iako si najdraža, i uz Tebe ide svako "najlepše"...
Najnežniji anđelu mog detinjstva.
Najmiliji zagrljaju i osmehu.
Toplo sunce mojih jutara.
Najmirisniji cvetu najšarenijeg vrta.
Sušta ljubavi, i najodaniji prijatelju.
Topli zagrljaju i mekani poljupcu.
Svaki moj uzdahu i treptaju.
Nežna bajko iz dečije tople postelje.
Čarobna, nedostižna...
Ostajem nema, jer ne umem da iskažem...
Mila, jedina, neprevaziđena.
Hrabri koraku, i svako uspravljanje.
Uteho, potporo i nado.
Pišem samo obične reči.
A reči nisu dovoljne.
Ja tobož umem da pišem.
A sve te igre rečima su nedostojne.
Sapatna, ohrabrujuća, otrežnjujuća.
Vita, čila, osnažujuća.
Čistija od dečije suze.
I toplija od svakog "hvala".
Prijatelju, za vremena duga.
Klanjam Ti se, a ne umem dovoljno ponizno.
A Ti to i ne tražiš.
Tebi se sve podrazumeva.
To si Ti. Za to dišeš.
Ti koja na kišni dan, tiho i ćutke naslikaš nasmejano sunce.
I pustiš ga u moje misli.
Oteraš oblake.
Razvredriš boje.
I sve procveta.
Najraspevanija ptičice, sa tek napupele grane.
Najljubopitljivije: "Kako si?"
I najohrabrujuće: "Biće sve dobro."
Vero u sutra.
I najlepši izlasku sunca.
Dostojna najčistijih reči.
A šta jedno piskaralo zna o rečima?
Šta ume, i kako najtačnije?
Kako da se ogoli, kad su reči tako nedostižne?
Tako slabe, tako daleke, tako nedovoljne...
Čuvam pod kožom Tvoje uzdahe.
Zabranjujem tuge i brige.
Nežno te mazim.
I blagodarim.
Reći ćeš da preterujem.
Pusti to...
Ja sam samo Tvoja budalica.
Nežna, procvetala, od ljubavi sazdana.
Kao nevešto dete crtam Tvoje reči.
Njihove boje, njihove note, njihove mirise.
I ne umem bolje, ni tananije.
Slavim svaki naš zagrljaj.
Blagodarim na svakoj Tvojoj radosti.
Nežna vilo mojih najsrećnijih dana.
Nežni vetriću u lagane večeri.
Oči najdraže, pričo najmilija.
Pesmo nad pesmama.
Čuvam svaku Tvoju reč.
I oslikavam u svakom jutru Tvoj osmeh.
Nacrtam tvoju toplinu.
Podsećam da si večna.
Jedina, topla, umilna.
Dar. Istina. Radost.
Sreća i život.
Moje nežno juče.
Iskreno danas.
I najradosnije sutra.
Najvrednije što imam.
Kroz vreme. Kroz večnost.
Oporsti što ne umem bolje sa rečima.
Najdraža. Najčistija. Najbitnija.
Majko.
♥
Tvoja Livia.
.
