Raspleti boje dana, kao stari dunavski alasi svoje mreže.
Dok pupe vrbaci na obali.
I čamci tihuju u još hladnoj vodi.
U mirna svitanja, u spokoju ravnice.
Zargli me, jutro!
Dok vrapci galame na granama jasmina u dvorištu.
Dok dolaze dani, kada sunce hrli kroz prozor.
Dok niču mladice na jelama,
dok miriše prva kafa, i vekne toplog hleba iz obližnjih pekara.
Zagrli me jutro!
Raširi krila kao labudovi na reci...
Prospi svoje boje...
Dok se okrećem ka mekom suncu.
I upijam radost dana.Dok se umivam njime...
Dok udišem tvoje nebo...
Iz mene niču ljubičice,
narcisi, zubmuli, đurđevci...
Zagrli me jutro!
Osmehni se crkvenim zvonima,
koja javljaju dobre vesti.
Odeni dan u boje meke trave,
dečijih razdraganih koraka,
i rosnih visbaka.
I okupaj ih suncem.
Zgarli me jutro!
Sačuvaj zauvek u meni dete.
Da, ako i nekad osvaneš tmurno
na tvoje nebo crtam nasmejana sunca,
ili makar šarene tufnaste kišobrane.
Zagrli me jutro!
Nevino i blago.
Umij me svojom čistotom.
Odeni u radost vere,mirise nade, toplinu ljubavi,
Pokloni mi svežinu oblaka, radost iskrnenih poljubaca.
Zapleši sa mnom. Osmehni se i pevaj.
Zargli me jutro!
Peace & love, ppls. ♥
Liw.
