Kada se jednom opet sretnemo...

Kada se jednom opet sretnemo... Znaćeš da ove razlike i nisu bile Bog zna šta. Da smo samo lutale sa suprotnih strana oblaka. Znaću da je vredelo čekanja, da me prožme milina Tvoga zagrljaja. Kada se jednom opet sretnemo... Znaćeš da sam stražarila nad Tvojim rečima, da nisam volela kao Tebe nikoga i nikada. Znaću da si me sa svakim prvim jutarnjim suncem nežno milovala, i kad padnem u postelju u čelo ljubila. Kada se jednom opet sretnemo... Znaćeš da sam istinski presrećna Da je prošla beskrajna pustinja i noć mrazem okovana. Znaću da je vredelo stradanja, da je došlo vreme radosnih svitanja. Kada se jednom opet sretnemo... Znaćeš da to više nisam ona ista ja. Da sam posle tebe uvek maštala i u dane te dozivala. Znaću da i ne postoji kraj, i da je takozvana smrt predivna. Kada se jednom opet sretnemo... Možda ni nećemo biti iste mi. Ali ćemo se sigurno u trenu prepoznati. Možda ćemo biti zraci sunca, pa se kao prsti uplesti. Ili kapi kiše, pa ćemo zajedno padati. Ulice naših davnih koraka od uspomena saprati.

Kada se jednom opet sretnemo... Možda ni nećemo biti iste mi Možda ćemo kao vetrići kroz šumarke plivati one za nama što su ostali tiho pomaziti. Kada se jednom opet sretnemo... Možda ni nećemo biti iste mi. Ali će nas večnost neraskidivo vezati. Možda ćemo biti samo tihi treptaji, ali znam da nas tada više ništa neće rastaviti. Kada se jednom opet sretnemo... Tiho će goreti kroz večnost sveće dve. I znaj da sam naučila da me smrti ne plaše. Znaću da si me čekala sa druge strane ogledala. I da sam napokon Tvoj ruke susrela.
Voli Te Tvoja Li. ♡

Ljudi 09:47