Želim da se izgubim u tišini i miru ravnice. Među stablima oraha, starim niskim kućama "nabijačama", mirnim ravničarskim kanalima, čardacima koji čekaju kukuruze. U daljinama, gde se ravnica spaja sa mekim belim oblacima, a u bunarima sa predivnim đermovima se hlade lubenice.
Želim da pozdravljam starčad iz komšiluka, koja sedi pod hladom drveća ispred svojih kuća. Spremni su i strpljivi, ne bi li čuli neke nove seoske abrove. Dok iz daljine dopire lavež pasa, koji se žustro svađaju sa gugutkama na ogradama.
Želim miris noćnih frajli, tog nežnog roze cveta, koji me nepogrešivo vrati u nevine, nežne dane, kad sam šarenilo sveta posmatrala kao kakvo goluždravo ptiče. Šetajući u tople letnje noći, držeći za ruke roditelje. Želim da slušam rojeve vrednih pčela, kako užurbano obleću zove u cvatu. A dunavske mačke lenjo oblizuju brke, čekajući da ih alasi počaste delom ulova. Dok se leto lomi između svog zenita i ostarelih dana. A tišinu prekida tek pokoji traktor, koji se uputio ka njivi.
Želim da šetam sokacima u tiha podneva, dok kroz prozore, ukrašene muškatlama, mirišu ručkovi. Supa, pa iz iste kujne i sos od mirođije, mađarski gulaš, štrudla s makom, pasulj sa rebarcima, pilav čini se malo zagoreo. Želim da nemo posmatram polja klasalog žita, i gospodstvenog suncokreta. Eno ga, okrenuo mi je leđa, jer ah... to sunce ga je udostojilo pažnje.
Želim da posmatram rode kako miluju izlegle ptiće, u svojim savršeno napravljenim gnezdima na starim banderama, ili pustim odžacima. Želim da šetam po baštama, prisećajuću se mirisa detinjstva. Među zrelim paradajzom, od kojih će se uskoro kuvati sok, pa na zimu tako slatko piti, uz moče. I među skoro potpuno obranim krastavcima koji se već šepure po šarenim teglicama na policama sa zimnicom u špajzevima i podrumima. Da šetam po starinskim dvorištima punim živine, koja tiho kljuca.
Želim da upijam letnje sunce. I da posmatram laste koje nisko lete, što je nepogrešiv znak da će narednih dana biti kiše, kako stari kažu. Želim da jedem lenju pitu sa jabukama, u seoskom dvorištu punom mirisa ruzmarina i bosiljka.
Želim da posmatram dečicu na svojim šarenim biciklovima. Kako se loptaju, crtaju po betonu "školice", i nevešto zadirkuju svoje simpatije. Želim da pijem kafu, u rana jutra, u gongovima punim cveća, za velikim starinskim stolom, zidova okrečenih u neke lepe boje, i ukrašenih šarama sa radli.
Želim da se izgubim u ravnici, gde crkveni tornjevi broje vekove, i gde cvetaju bulke. Želim da me miluje blagi vetrić, pun letnjih mirisa. Želim da se izgubim u lepotama ravnice. Peace and love, ppls. ♡ Liw.
- U blogu su korištena slike somborskog umetnika Save Stojkova, koja su i inspirisala nastanak ove pričice.
