Ispleti još poneku dugu
od prvih mrazeva ove godine.
Nasmej se, kako samo ti to umeš.
Prospi sunce po sivilu,
tebi to k'o od šale je.
Raširi krila meke zore.
Ne mari za kalendare.
Sve već odavno prošlo je.
Donesi mi parče oblaka,
iz kojeg kiša neće pasti nikada.
I opet zamiriši u tihe noći,
da samo ja to primetim.
Otresi sa sebe zvezda roj,
tišine nek ostanu žig na koži moj.
U ovoj drami, na pozornici,
dok pod stopama izmiču daske.
Osmehni se nevina, ništa nisi ti kriva.
Drugi laži nose maske.
Vetar još kinji i cvili,
nebo umorno je i staro.
Oblaci tmurni, jer nad nama
su su duše grešnih...
Daj pusti teške reči,
baci u ambis sećanja.
Zaboravi sve što te guši.
Prospi osmeh svilu.
Praštaj mrvoj mi duši...
