Ispijam gutljaj kafe iz velike bele šolje na kojoj stoji veseli natpis: music lover. Moja sjajna drugarica mi je predložila kupovinu baš te šolje, kao idealne za mene. Tako da sada, svako jutro, kad ispijam kafu, pomislim na ljude sa urođenim optimističnim stavom ka životu, i pozitivnom energijom kojom neizmerno zrače, kakva je ona. I odmah mi dan počne lepše.
Posmatram dvorište kroz prozor, i razmišljam o narednim danima, i predstojećim praznicima. Moja sestra, sada već tinejdžerka mi je prošle godine rekla da je polako napušta praznična euforija, i da joj kićenje jelke, dekoracija kuće i ostalo, postaju samo deo praznika koji se obavljaju po ps-u. Ali da se trudi da to ne dopusti. Growing up, baby, sucks. I sama sam neko vreme izgubila taj osećaj. Međutim nedavno sam odlučila da tu dečiju radost treba zauvek čuvati u sebi.
Živimo u prilično turobnim vremenima. Svakodnevno smo bombardovani ružnim rečima, kakve su: marketing, politika, inflacija, deficit, budžet, kontroverzni biznismen, starleta, fašizam, netolerancija, mržnja, socijalni program, beskućnik, narodna kuhinja, plan za prevazilaženje krize, reality... Pa potom jezivi podaci o depresiji kao bolesti savremenog doba. Depresivnost je, ako mene pitate, kad se sve sabere i oduzme, izgovor za razmaženost, lenjost, nemar. I može biti samo odlika bezvoljnih ljudi. Naprosto se čini da je postalo nekulturno biti srećan i nasmejan. I tako se dani obavijaju sivilom.
Zbog svega toga, makar praznike bi treblo obojiti u vesele boje. I od toga ne odustajem. Zapravo, ne samo ovih nekoliko dana u godini. Ja se trudim da moj mali lični svet uvek bude satkan od najfinijih boja, mirisa, ukusa, i radosti. To ne znači postati introvertan, ili okretati glavu od relanosti. Nikako. To samo ima veze sa onim sšto je sjajni Jimmy Hendrix u svojoj pesmi rekao:
"With the power of soul anything is possible".
Zbog toga sam i odlučila da ovaj moj blog bude onako happy place. Sa makar malo topline i lepih tema. Diskutovanja u prazno o malo pre pomenutim mračim temama, od njih samo prave opšta mesta, i daju određenim ljudima i događajima na važnosti. A lepotu života koja je u sitnicama potiskujemo, jer "nije vreme za to". Ovaj blog jeste i vreme i mesto.
Tako da ja već koliko danas planiram da izvučem sve ukrase iz kutija, presaberem čime raspolažem, spremim teglice, korpice i činijice za aranžmane, iznesem na videlo dana apsolutno fantastične božične stonjake koje sam dobila od mame, i da pripreme za praznike polako počnu. Trebaće mi jos pokoja šišarkica, oraščići, srebrne sveće, mašnice, i zabava može da počne. O mojim božićnim dekoracijama biće reči i nekom narednom prilikom.
Do sledećeg čitanja.
Peace & love, ppls. <3
