Ne postoji hrana koju ne volim, u
suštini. Obline koje imam, svedoče u prilog tome. :D
Postoje grupe namirnica kojima bih mogla da se hranim do kraja života - povrće, peciva i mlečni proizvodi. I da mi ništa osim toga ne treba.
Kao mala, vodila sam ljutu bitku protiv svojih zelenih neprijatelja - graška, španaca, i jabuka. Sećam se, jednog leta kod babe i dede na vikendici, na Dunavu, dok smo sedeli pod nastrešnicom od trske, obraslom puzavicama, baka je poslužila čorbast grašak. Vrpoljeci se na drvenoj klupi, na kojoj sam sedela, povukla sam sa sobom tanjir, i prosula grašak u krilo. Naivno, detinje, posmisla sam kako sam se rešila problema, i da sam oslobođena ručka za taj dan. Ne da sam dobila novu turu, već sam popila i ozbiljnu grdnju.
Sve to doduše, nije bilo nista naspram proje. Ni sama ne znam zašto, niti kako, ali na koji god način bila spremljena , zaista mi nije prijala.
Danas su mi španac (sve simaptiije sveta za njega), grašak, i proja- nasušna potreba.
Samo sam sa jabukama ostala na Vi. Džabe sve činjenice o bogatstvu vitamina i zdravstvenim benefitima koje donose, jabuke su mi ostale na: ne, hvala. I to samo sirove. Kolači sa jabukama, slaboled, sokovi, čajevi - sve može. Sirove baš nikako.
Prisećajući se ratovanja sa projom, tokom celog detinjstva, pišem jedan od možda najjednostavnijih, i svakako najukusnijih recepata za istu. Spisak sastojaka je kratak, možete ga modifitkovati po ukusu, a sama proja ne može da ne uspe. Nešto što moji prijatelji naprosto obožavaju kad im poslužim.
Potrebno:
Priprema:
U dubljoj posudi umutiti jaja. Dodavati postepeno brašno, palnetu, ulje, prašak za pecivo, jogurt i so. Sve dobro izmešati varjačom, ili žicom. Nauljiti pleh i sipati u njega smesu. Posuti odozgo mešavinom semenki. Peći na 180°, dok ne dobije prepoznatljivu boju. Sjajno ide uz neki lepi mladi sir, umak ili mladi luk. Rapsodija pod nepcima.
PS. Premda je meni muzika neizostavni deo čarolije zvane kuvanje, po nekom nepisanom pravilu uvek pustim „Alice in Chains“, kad pravim proju. To je moj predlog, a vi muzički izbor prilagodite svom ukusu, i uživajte u raspevanom kulinarstvu. :D
Postoje grupe namirnica kojima bih mogla da se hranim do kraja života - povrće, peciva i mlečni proizvodi. I da mi ništa osim toga ne treba.
Kao mala, vodila sam ljutu bitku protiv svojih zelenih neprijatelja - graška, španaca, i jabuka. Sećam se, jednog leta kod babe i dede na vikendici, na Dunavu, dok smo sedeli pod nastrešnicom od trske, obraslom puzavicama, baka je poslužila čorbast grašak. Vrpoljeci se na drvenoj klupi, na kojoj sam sedela, povukla sam sa sobom tanjir, i prosula grašak u krilo. Naivno, detinje, posmisla sam kako sam se rešila problema, i da sam oslobođena ručka za taj dan. Ne da sam dobila novu turu, već sam popila i ozbiljnu grdnju.
Sve to doduše, nije bilo nista naspram proje. Ni sama ne znam zašto, niti kako, ali na koji god način bila spremljena , zaista mi nije prijala.
Danas su mi španac (sve simaptiije sveta za njega), grašak, i proja- nasušna potreba.
Samo sam sa jabukama ostala na Vi. Džabe sve činjenice o bogatstvu vitamina i zdravstvenim benefitima koje donose, jabuke su mi ostale na: ne, hvala. I to samo sirove. Kolači sa jabukama, slaboled, sokovi, čajevi - sve može. Sirove baš nikako.
Prisećajući se ratovanja sa projom, tokom celog detinjstva, pišem jedan od možda najjednostavnijih, i svakako najukusnijih recepata za istu. Spisak sastojaka je kratak, možete ga modifitkovati po ukusu, a sama proja ne može da ne uspe. Nešto što moji prijatelji naprosto obožavaju kad im poslužim.
Potrebno:
- 2 jaja
- 250 grama belog brašna
- 250 grama palente
- 1,5 - 2 dcl ulja
- kesica praška za pecivo
- 2 jogurta u brik pakovanju
- kašičica soli
- mešavina semenki (susam, laneno seme, suncokret), po ukusu
Priprema:
U dubljoj posudi umutiti jaja. Dodavati postepeno brašno, palnetu, ulje, prašak za pecivo, jogurt i so. Sve dobro izmešati varjačom, ili žicom. Nauljiti pleh i sipati u njega smesu. Posuti odozgo mešavinom semenki. Peći na 180°, dok ne dobije prepoznatljivu boju. Sjajno ide uz neki lepi mladi sir, umak ili mladi luk. Rapsodija pod nepcima.
PS. Premda je meni muzika neizostavni deo čarolije zvane kuvanje, po nekom nepisanom pravilu uvek pustim „Alice in Chains“, kad pravim proju. To je moj predlog, a vi muzički izbor prilagodite svom ukusu, i uživajte u raspevanom kulinarstvu. :D
Prijatno!
