Grčka. Oh, ta magična zemlja. Zaljubljuje u sebe tako lako. Hajde da
otputujemo u nju, na kratko, kroz pričicu i fine zalogaje. :D
Zemlja predivnih ostrva, poluostrva (ima ih približno 6000) i zaliva. Netaknute prirode, bajkolikih planina i šuma. Na raskršću Evrope, Afrike i Azije. Zemlja najstarijeg dokaza ljudskog prisustva na Balkanu, prema arheološkm nalazištima, koji datiraju još iz perioda pre naše ere. Kolevka moderne evropske civilizacije, zapadne kulture, demokratije, politike, drame, Olimpijskih igara. Zemlja Pravoslavlja i tradicije.
Zemlja laganih, blagih zima i toplih suvih leta. Prave mediteranske klime.
Zemlja karakteristična po gajenju maslina, agruma, grožda, duvana.
Tradicija i kombinacija uticaja drevne kulture i orijenta vodeća su obeležja grčke kuhinje, kakvu poznajemo.
Maslinovo ulje svakako je najčešći sastojak brojnih grčkih jela. Legenda kaže da su drvo masline Grci dobili na poklon od boginje Atine. Začini su velika ljubav svih kuvara ove predivne zemlje: nana, origano, bosiljak, majičina dušica, cimet, muskatni oraščić... Grčka feta, koju su pre nekoliko milenijuma počeli da prave grčki pastiri, se po pravilu prozivodi od ovčijeg i kozijeg mleka, i u obliku kocke. Ova kuhinja je poznata po svojim musakama, pitama i slatkišima.
Ishrana bogata povrćem (tikvice, patildžan, krastvac, rotkvice, krompir, paprika), ribom i malo pre pomenutim sirom iznedrila je brojne recepte, tradicionalnih naziva, a ipak popularne širom sveta. Tu su bourekakia (mesne pite), tiropita (pita sa sirom), musaka, souvlaki, giros, keftedes (ćuftice na njihov način), tzatziki (najčuvenija grčka salata), taramosalata (možda i najpopularniji grčki umak). Baklave su nezaobilazni detalj an grčkoj trpezi. Među omiljenim poslasticama su i koufeta (ušećereni bademi) i loukumades (prženo testo natopljeno medom i cimetom).
U Grčkoj se najčešće piju uzo, cipuno, belo vino i roze. Premda u Grčkoj, zbog podneblja uspevaju određene vrste grožda, crno vino je prava retkost. Grci su ljubitelji kafe, a čuvena grčka kafa, nikako ne bi trebalo da se propusti.
Malo pre pomenuta salata Tzatziki je, meni lično, idealan izbor osim uz ručak i za lagane, osvežavajuće letnje večere.
Potrebno:
Zemlja predivnih ostrva, poluostrva (ima ih približno 6000) i zaliva. Netaknute prirode, bajkolikih planina i šuma. Na raskršću Evrope, Afrike i Azije. Zemlja najstarijeg dokaza ljudskog prisustva na Balkanu, prema arheološkm nalazištima, koji datiraju još iz perioda pre naše ere. Kolevka moderne evropske civilizacije, zapadne kulture, demokratije, politike, drame, Olimpijskih igara. Zemlja Pravoslavlja i tradicije.
Zemlja laganih, blagih zima i toplih suvih leta. Prave mediteranske klime.
Zemlja karakteristična po gajenju maslina, agruma, grožda, duvana.
Tradicija i kombinacija uticaja drevne kulture i orijenta vodeća su obeležja grčke kuhinje, kakvu poznajemo.
Maslinovo ulje svakako je najčešći sastojak brojnih grčkih jela. Legenda kaže da su drvo masline Grci dobili na poklon od boginje Atine. Začini su velika ljubav svih kuvara ove predivne zemlje: nana, origano, bosiljak, majičina dušica, cimet, muskatni oraščić... Grčka feta, koju su pre nekoliko milenijuma počeli da prave grčki pastiri, se po pravilu prozivodi od ovčijeg i kozijeg mleka, i u obliku kocke. Ova kuhinja je poznata po svojim musakama, pitama i slatkišima.
Ishrana bogata povrćem (tikvice, patildžan, krastvac, rotkvice, krompir, paprika), ribom i malo pre pomenutim sirom iznedrila je brojne recepte, tradicionalnih naziva, a ipak popularne širom sveta. Tu su bourekakia (mesne pite), tiropita (pita sa sirom), musaka, souvlaki, giros, keftedes (ćuftice na njihov način), tzatziki (najčuvenija grčka salata), taramosalata (možda i najpopularniji grčki umak). Baklave su nezaobilazni detalj an grčkoj trpezi. Među omiljenim poslasticama su i koufeta (ušećereni bademi) i loukumades (prženo testo natopljeno medom i cimetom).
U Grčkoj se najčešće piju uzo, cipuno, belo vino i roze. Premda u Grčkoj, zbog podneblja uspevaju određene vrste grožda, crno vino je prava retkost. Grci su ljubitelji kafe, a čuvena grčka kafa, nikako ne bi trebalo da se propusti.
Malo pre pomenuta salata Tzatziki je, meni lično, idealan izbor osim uz ručak i za lagane, osvežavajuće letnje večere.
Potrebno:
- 500 grama kisele pavlake
- 2 velika krastvaca
- 2-4 čena belog luka
- 1-2 supene kašike maslinovog ulja
- 1-2 kašičiće sirćeta ili limunovog soka
- malo sitno iseckane mirođije (po mogućstvu sveže)
- so po ukusu
Krastavac oljuštiti i iseckati na krupno rende (ne na kolutove), ostaviti da ispusti vodu i posoliti. Dodamo mu sitno iseckan beli luk, pavlaku, mirođiju, maslinovo ulje, sirće i so. Dobro izmešamo. Ostavimo u frižider da se dobro ohladi. Odlično ide uz hrskavo meso, ribu, mlde kropiriće, pomfrit, ili pak u „klot varijanti“.
Prijatno, i neka nam zamirišu Grčka i leto! :D
