Volim da posmatram nebo u jesen. Svaki suton na nebu u ovo doba godine poklanja svojevrsno umetničko delo. Nalik raskošnim Betovenovim simfonijama. „Kompozitori klasične muzike su bili metalci, samo pre nastanka električne muzike.“- možda i najtačnija definicija koju sam ikada čula.
Ali ove godine, jesen je u boji kiša. Drveće vlažno i beživotno od jesenjih magli i vetrova. Nebo bi verujem, bilo neki pretalentovani slikar, da je slučajno ljudsko biće. Ludi, možda neshvaćeni. Nedokučivi. Lep, visok, dugokos, vitak. Nepredvidiv, ekscentričan. Apstraktan. Sigurno bih bila zaljubljena u njega. Plantonski. Jer, neke ljubavi ne smeju da budu drugačije. Ali ove jeseni dani su neumorno u boji kiše.
Listam Pinterest i slike grada koji me uvek iznova oduševljava. Čaroban Edinburg. Grad pun arhitektonskih kontrasta od gotike do neoklasicizma. I po ko zna koji put se zaljubljujem u ovaj grad smešten u živopisnu Škotsku.
Ali realnost je drago. Kuca me po ramenu. Dok šetam gradom nad kojim leže tromi, pusti, teški oblaci, kroz jesen punu balkanske sete. Ušuškana u sivi pleteni pončo, i sive čizme, sa bordo kišobranom, baš u nijansama maminih šešira i marmina, kojih se tako jasno sećam iz detinjstva. U slušalicama neka muzika da koja savršeno paše uz kišu koja pere korake sa asfalta.
U gradu miriše pečeno kestenje. Oh, koliko su prsti uprljani od gareži na koricama kestenja, zapravo deo jeseni. Cakle se išećerene jabuke, pucketaju sveže kokice, a razdragana deca trče noseći štapice sa šećernom vunom.
Nakon takvih šetnja po prohladnim danima brzinski potaž od bundeve, jer kuhinja je večiti poligon za kreativnost, a u jesen više nego ikad miriše na bundeve, kolače uz jabuke, cimet, vanilin šećer, kuvano vino i topli kakao.
Dani kao stvoreni za kafu sa prijateljima u nekom pabu, ili za čajnik pun svežeg đumbira.
Jesenja šolja, žuta ili narandžasta, siguran je favorit na spisku za nabavku. Tako dobro ide uz patofne i toplo ćebe. So cozy.
Večeri sa prijateljima uz kiflice sa džemom, kuvano vino ili šta god, i plejlistu na kojoj Miles Davis, John Coltrane, ili već neko od virtuoza koji su svojim raskošnim talentom ispisivali istoriju muzike. I neprestano istraživanje nove muzike. I čitanje knjiga sa kojima ne znam gde ću. Evolucija duše...
Jesen je vreme sete. Vraća me u dane ranog detinjstvo kada me je deda na svom starom zelenom biciklu brižno i posvećeno vodio u zabavište. U objesen ove godine njegova duša preselila se negde među zlatne zrake sunca. Najčistije i najdivnije biće koje mogu da kitim samo najlepšim rečima i da ostanem nedorečena nad tom dobrotom...
Uspomene, uspomene, uspomene...
Oh jesen... Valja se ušuškati u nešto mekano, grliti draga bića. I stvarati uspomene. I jesenovati.
Peace & love, ppl. 💛
Liw.
Izvor slika : Pinterest.
