Tara

Idealan odmor za mog dečka i mene predstavlja idealnu avanturu u prirodi. A idealna avantura u prirodi svakako podrazumeva  boravak na planini. Jer mi volimo svežinu i mirise istih.
Postoje planine koje ubrajam među fantastičnu četvorku naše zemlje: Tara, Fruška gora, Rtanj i Stara planina. Bez nekog posebnog redosleda, prosto sam zaljubljenik u njihovu prirodu, bogate ekosisteme, kao i kulturno-istorijske spomenike, koji predstavljaju dragulje naše baštine. Zabavna putovanja kolima do istih, uz mogućnost da usput zastanemo na tačkama koje nam se učine zamiljivima. Volimo kampovanje.

Bilo je kišotivo, vlažno i prohladno leto, 2014. godine. Vrebali smo nekoliko sunčanih dana, ne bismo li se otisnuli put nove pustolovine. Izbor je pao na Zapadnu Srbiju i gorostasnu lepoticu Taru. Sve je bilo spremno: rezervoar napunjen gorivom, šatori, klopa, kanisteri sa vodom, Chris Rea na cd-u, toplija garderoba, jer klima na Tari je izrazito planinska, što uz hladne zime podrazumeva i sveža leta. Bio je početak avgusta, a to je obećavalo jedan od dva najtoplija meseca na planini. Očekivanja su bila velika, premda sam o Tari mnogo čitala i učila na studijama.

Odlučili smo da svaku noć provedemo na različitim mestima na planini. Da doručkujemo u prirodi. Pijemo kafu gde god poželimo. Da posmatramo zalaske sunca na planinskim jezerima. Uživamo u šetnji senovitim šumama. 

Zanimljiv i pun šarenolikih i najraznovrsnijih pejzaža put nas je doveo do Bajine Bašte. Tara leži na opštini ovog grada i Užica. Gradić na desnoj obali Drine, smešten ispod obronaka  Tare, mirnog i pitomog izgleda, ljubaznih i nasmejanih ljudi, bio je idealno mesto do kog smo se još u nekoliko navrata spustili, na jutarnju kafu, i mirisno pecivo iz lokalne pekare.

Zvorničko jezero, koje smo dotakli u prolazu

Drina je oduvek značila posebnu vrstu ljubavi. Pominjem je sa uzdahom i žalom što ne mogu da je oblazim učestalo koliko bih želela. Toliko inspirativna, sa svojim predivnim mostovima. Toliko velika i značajna u istoriji, da je vekovima predstavljala granicu između Zapadnog i Istočnog rimskog carstva. Drina je neukrotivna. Neumorna. Nepredvidiva. Burna. Iznenadna.  Prepuna čarobnih kanjona. Veliki izazov ljubitelja raftinga i splavarenja. Kao kakav ukras, već nekoliko decenija na Drini se nalazi čuvena kućica na steni. Više puta plavljena, uništavana zbog snažne sile Drine, ali uvek obnavljana, bila je i ostala mesto gde ljubitelji plivanja, veslanja i meštani rado svraćaju.

Kućica na Drini

Nedaleko od Bajine Bašte, nalazi se i mestašće Perućac, u kojem smo dva puta zanoćili. Turističko naselje sa bogatim programom za letnje uživanje: plaža na jezeru, bazeni, kajaci i čamci za iznajmljivanje,  šarenilo i graja.
Ipak mi smo mnogo više bili opčinjeni biserom ponožja Tare – rekom Vrelo. Ljudi je zovu i reka Godina, jer je njen tok dug 365 metara. Svakako jedna od najkraćih reka starog kontinenta. Obreli smo se na njenom izvoru. Ona nastaje od kraškog vrela Perućać, gde kulja snažna, veoma hladna snežnobela voda. I tada je čini mi se, stalo sve. Postojao je samo huk ledene vode, miris prirode, čarobno zelenilo vegetacije. Susret sa iskonskom snagom prirode. Sa izvorištem. Početkom. Istinskom lepotom. Po obalama ove rečiće koja je poribljena meksičkom pastrmkom rastu brest, orah, crni zova, gorski javor. Sa leve strane Vrela nalazi se vodenica. Bistra, i sa temperaturom vode od svega 10 °C, Vrelo se uliva u Drinu vodopadom sa visine od 10 metara. Perućac je mestašće koje osim bogatog ekosistema, ima i veliki arheološki značaj, premda poseduje lokalitet koji se vodi kao spomenik kulture. Srednjovekovno groblje Mramorje, sa belim  nadgrobnim spomenicima, starim i po šest-sedam vekova, pravi je čuvar daha istorije, sa ovih prostora.

Izvor reke Vrelo

Izvor reke Vrelo

Priroda - savršena umetnica

Put nas je vodio uz Taru. A Tara je bajka. Ljubav. Neprolazna. Čežnja. Čekala nas je. Uz nju i beskrajni mir. I tišina. Lepota zelenila. Fini drvoredi, potpuna harmonija. Najveći deo ovog Nacionalnog parka čine šume. Najčešće mešovite. Domirniraju smreča, bukva i jela. Čarolija Tare leži dobrim delom i u endemitnim vrstama opstalim samo na našim prostorima. Pre svih čuvena Pančićeva omorika. „Ledena lepotica“ kako joj je tepao biolog Josif Pančić, po kome je i dobila ime. Nakon niza godina posvećenih istraživanju ove vrste, našao ju je u selu Zaovine, na Tari. Sva stabla ovog predivnog četinara su pod zaštitom Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Manji deo Tare je pod livadama.  Osim bogate flore, fauna na ovoj planini podrazumeva prisustovo nekih od najugroženijih ptica na svetu (orlovi, sokolovi). Tara je stanište divokoza, mrkih medveda, i izuzetno je bogata ribom. Razvnovrsni ekosistemi i kulturno-istorijski spomenici učinili su da 1981. godine Tara bude proglašena Nacionalnim parkom. U Srbiji ih osim nje ima još četiri: malopre pomenuta Fruška gora, Đerdap, Kopaonik i Šar planina. Ugledni i etablirani „Politikin magazin“ je pre nekoliko godina Drinu sa vrelom, kao i NP Tara, svrstao na listu „sedam srpskih čuda prirode“. Uz kanjon Uvca, Đavolju varoš, Đerdapsku klisuru, Prerasti Vratine i Frušku goru.

Tačka na kojoj je Josif Pančić šronašao čuvenu omoriku

Putokaz

Prelepa stena na Tari

Čuveno odmaralište na Tari, Mitrovac, smo smatrali mestom za sitne nabavke, i tačka na kojoj smo kupili mape, koje su nam olakšale obilazak zanimljivih delova planine. U biti, ovo je mesto koje, verujem, većini turista služi kao baza: ima smeštajne objekte, poštu, ambulantu, prodavnice, kafe i sve što može da zatreba. Tu su božanstveni Crveni potok i Tepih livada.  U blizini Mitrovca su jezera Zaovine i Perućac. Nevolja je htela da Srbiju, kao i region, tog proleća zadese katastrofalne poplave, te je i u avgustu voda u jezerima ostala mutna i prljava. Prvu noć smo proveli upravo u zaseoku Zaovine bare.

Zalazak sunca nad jezerom Zaovine

Izlazak sunca nad zaseokom Bare Zaovine

Čarolija jutarnjih šetnji do vidikovaca na Tari čini da reči postanu slaba kategorija. Doručak u prirodi i početak obilaska gotovo netaknute prirode.  Zelenilo kroz koje se promaja sunce, voda, cvrkuti ptica i fuzija mirisa. Čekale su nas pešačke staze okružene nepreglednim drvoredima. I želja da se zagrli svako stablo. Ljubazni prolaznici i pozdravljanje sa neznancima, ljubiteljima prirode. Vidikovac Banjska stena u blizini Mitrovca je bio prvi koji smo obišli. Jutro je mirisalo na šumsko rastinje, a jasno izdefinisan putić vodio nas je do tačke, sa koje je u sunčano jutro pucao pogled na kanjon Drine i jezero Preućac. Na klupicama smeštenim na vidikovcu  upoznali smo predivan bračni par iz Rusije, koji svakog leta rado dolazi u Srbiju, odahnuli smo, i nastavili dalje. Naredno jutro posvetili smo poseti vidikovcu Crnjeskovo. Ova staza ja malo zahtenija od predhodne, ali nakon uzbudljive šetnje kroz šumu, stiže se do tačke koja pruža pogled na Bajinu baštu i klisuru reke Rače. U blizini reke se nalazi istiomeni srednjovekovni manastir Rača, zadužbina srpskog kralja Dragutina Nemanjića. Tokom Drugog svetskog rata, ovde je čuvana najstarija knjiga napisana na srpskom književnom jeziku- Miroslavljevo jevanđelje.

Tara je poznata po čarobnim vidikovcima

Dane smo proveli odmarajući na Kaluđerskim barama, koje se smatraju mestom gde je i začet turizam na Tari. Predivna polja obrasla mirisnim planinskim cvećem, koje sam oduševljeno brala, piknikovanje u hladu, čitanje knjiga, regenracija tela i uma. U prolazu vidimo meštane kako vredno rade. Polja puna uplaštenog sena. Starčiće koji vode stoku. Starice od preko osamdeset godina, vitalne i vitke, koje pitamo za informacije o nekim mestima na Tari, a našu ponudu za bilo kakvu pomoć ljubazno i sa smeškom odbijaju. Jer ovde su ljudi navikli da rade. I to ih održava. Čist, rezak, planinski vazduh, zdrava hrana koju uzgajaju na nezagađenom zemljištu, mleko koje dobijaju od svojih kozica koje pasu planinsku travu, i domaća hrana, učinili su ih žilavim, zdravim i otpornim. Mnogo srećnijim svakako od nas koji smo svakodnevno u gužvi saobraćaja, smogu, histeriji urbanih sredina i bespredmetnim žurbama.

Kaluđerske bare

Nismo obišli celu Taru. Nismo ni želeli zapravo. Nešto se mora ostaviti i za naredni put. Za povratak u oazu Zapadne Srbije. Čudo Majke prirode. Lekovitu za um i telo. Mesto za mir i ljubav.


Peace & love, ppls.
Liw.

Putešestvija 10:01