Krošnja u dvorištu prepuna vrabaca koji galame.
Šolja tople kafe.
Sa mamom. Sa ćaletom. Sa mužem. Sa prijateljima. Sa samom sobom.
Šetnja pokraj reke.
Miris kolača, sa puno cimeta, koji se širi po sobi.
Dedin zagrljaj i maženje ruku u tišini, koja ispriča roman, kakav ni navrsniji spisatelji ne bi umeli.
Svaka nova pesma u koju se zaljubiš.
Toplina ljudi koje srećeš u prolazu, a koji ti ugreju dan kao najlepše sunce.
Zbirka pesama omiljenog poete.
Zalazak sunca.
Fotografije iz detinjstva.
Šapice nekog krznenog drugara koje ti se uvek obraduju.
Još uvek tako jasni mirisi maminih ručkova.
Tek ispilela dečica dragih prijatelja- kao novi mali veliki drugari.
Jedan kišni dan, veliki kišobran, sa sluškama u ušima, šetajući po gradu.
Jedno kratko: "Hajdemo na kafu..." od drugarica, i punjenje baterija uz njih.
Film koji obožavaš, makar i pedeseti put.
Novi recept u koji se zaljubiš.
Prve ljubičice, u proleće.
Ili one ljubičice od Mame koje procvetaju "kad mu vreme nije"... U neke teške, neizvesne, lomne dane. Kao nenametljivi podsetnik da me ona i dalje čuva.
Srculence u poruci od dragog druga.
Savšrenstvo tišine ranog jutra, pre nego što sve živne, zabruji i krene svojim tempom.
Dani kada život šuta u stomak, da podseti kako smo nedovoljno zahvalni svih ostalih dana.
Lekcije koje nas ojačaju, koliko god to zvučalo kao više nego isprana, i milion puta izgovorena floskula.
Jedna posebna osoba koja ti kaže: "Ja te gledam kao svoje dete."
Čestitka za praznike poslata iz daleke zemlje puna ljubavi i nežnosti.
Zagrljaj drage osobe i čitav mali univerzum u njemu. I njegovo:"Tu sam..."
Buket belih kala.
Leptirići u stomaku, pred dobar koncert.
Toplo ćebe i domaća supa.
Ljudi koji zablistaju poput najdivnijih zvezda u tmurnim, turobnim noćima.
Letnje tople kiše.
Miris nove knjige.
Saksijica cveća prepuna života i ljubavi, na poklon od drugarice.
Korpe pune mirisnog peciva u obližnjoj pekari.
Zagljaji koji su sačuvani ispod kože. Zauvek.
I oni koji će tek doći.
"Držiš li mi se?" - i ljubav ka tim bićima.
Svet u boji jesenjih kiša i opalog lišća.
Te sve predivne večeri, kada ugostiš drage prijatelje, slušajući neke stare dobre koncerte ili gledajući filmove. Neobavezno čavrljajući i smejući se.
Knjiga u koju se toliko zaljubiš, pa se kao dete rastužiš, što junaci iste ne postoje u stvarnom životu.
Ušuškavanje u topli krevet.
Miris mora i galebovi koji galame od ranog jutra.
Muško-ženska prijateljstva, kao posebno blago u životu. I žal zbog onih koji "ne veruju" u njih i toliko toga propuštaju, smeštajući sebe u neke kalupe.
Čitanje starih dnevnika, koje je Majka sačuvala.
Osećaj prvih toplih zraka sunca na koži, nakon duge i hladne zime.
Vreva i šaernelio omiljene gradske pijace.
Šetnja, uz kokice.
Dečija radost zbog okićene jelke.
Energija i puls tvog rodnog grada.
Dunav obavijen jutarnjom izmaglicom.
Tišina i spokoj beskrajne ravnice.
Bluz usporenih dana.
Smeh dragih ljudi.
Moja ruka u njegovoj.
"Sitnice" koje život znače.
Peace & love, ppl.
Liw.
